1941 : 27. MART 1941.

27. MART 1941.

Хитлер је приликом једног разговора са Драгишом Цветковићем изјавио следеће: „Ја хоћу да знам ваш став, ваше држање у току догађаја који ће наступити. Ја ценим пријатељство Југославије и њен став у току овог рата. Ја ценим херојство српске војске, која је у прошлом рату толико славно бранила слободу и независност свог народа. Она је богата и има све услове да развије до максимума свој проспаритет. Ја сматрам Југославију као једну од водећих држава на Балкану. Моменат је дошао да она узме, у догађајима који ће настати, један потпуно одређен став" .... Цветковић је покушавао да што више одгоди приступање Југославије Тројном пакту. На Хитлерово тражење да изнесе и објасни разлоге свог става, Цветковић је рекао: “Тројни пакт повлачи извесне последице, које наш народ не може да прими. Једна суверена земља не може дозволити прелаз страних трупа кроз своју територију, или мешање у унутрашње послове ... Најзад Тројни пакт значи опредељење за једну ратујућу страну“. Хитлер је ове Цветковићеве речи схватио озбиљно, па је покушао да га ослободи страха: „Све ја то од Југославије не тражим. Ја се обавезујем, да за време трајања рата, нећу тражити пролаз за моје трупе преко југословенске територије. Ја идем преко Бугарске. Ја не тражим никакве војне базе на вашој територији, ни употребу железнице, ниједну локомотиву, ниједан вагон. Ја вам гарантујем ваш територијални и државни интегритет. Дакле, у свему овоме нема ничег што би вређало ваш национални понос. Ваши суседи су примили Тројни пакт без икакве резерве. Ово што вам предлажем, то у ствари није Тројни пакт, али с обзиром на остале, ми морамо у тој форми регулисати своје односе“. Кнез Павле се, 4. марта 1941. тајно састао са Хитлером у Берхтесгадену и имао са њим разговор, који је трајао пет сати.Хитлер је формално позвао кнеза Павла да Југослваија приступи Тројним пакту, јер је то „једини начин да се Југославији гарантује сигурност према Италији и да Солун припадне Југославији“.Хитлер је рекао кнезу Павлу и то да ће он ускоро напасти Грчку због присуства британских трупа тамо.Неки историчари верују да је ова посета кнеза Павла Хитлеру донела прекретницу у југословенско-немачким односима. После седнице Крунског савета одржане 20. марта 1941. године, кнез Павле је захвалио присутнима и нагласио да они могу лако схватити како се он осећа и истакнуо своје личне везе са британским државницима и са грчком династијом и додао: “Ви знате врло добро да сам ја некада био британски студент и да су мени већина данашњих британских државника школски другови. Моја је свастика удата у британској краљевској породици, а моја жена је грчка принцеза.Само ових неколико чињеница олакшавају вам да схватите коме припада моје срце.Али ја имам савест и не могу повести мој народ у један рат када знам унапред да ће нам то донети сигуран пораз ...“ У дискусије око питања приступања Југославије Тројном пакту умешала се и Српска православна црква преко патријарха Гаврила. Истичићи да он говори у име епископа СПЦ, што је било тачно, патријарх Гаврило је покушао да кнеза Павла одговори од тога да се приступи Пакту. Кнез Павле је апеловао на Патријарха, а преко њега и на СПЦ, да реално и трезвено схватају и просуђују ситуацију у којој се нашла земља и да у том смислу утичу на народ.Кнез Павле је објашњавао Патријарху:„ ...Савезника немамо који би нам притекли у помоћ.Немци су у зениту своје моћи.Ништа их не може задржати, јер добијају победу за победом.“ Свој став, и став СПЦ патријарх Гаврило је изложио кнезу Павлу: „Моја је дужност да вам отворено кажем; да би приступање наше државе Тројном пакту и њено опредељење за Осовину, уништило животну снагу и морал нашег народа.Погодили би његова родољубива осећања и дубоко увредили његов понос и његове традиције и идеале.За мене је највећа жалост да чујем из уста Вашег Височанства, овако тешку и немилу изјаву, која свима нама раздире срце и мучи душу нашу ...“ 25. марта 1941. Драгиша Цветковић је у дворцу Белведере у Бечу поптисао приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. "а) Приликом приступања Југославије Тројном пакту, влада немачког Рајха, потврђује своју одлуку, да ће у сваком моменту поштовати интегритет и суверенитет југословенске територије. б) Влада немачког Рајха потврђује споразум закључен између Влада сила Осовине и југословенске Краљевске Владе, да за све време трајања овога рата, Владе сила Осовине неће тражити пролаз, или транспорт за своје војске кроз југословенску територију. ц) Владе Италије и Немачке изјављују, да неће тражити од Југославије никакву војну помоћ". (немачка Бела књига бр. 27. MART 1941. 7, година 1941) ПУЧ ОД 27. МАРТА И ДЕШАВАЊА ПОСЛЕ ЊЕГА Генерал Душан Симовић је писао касније, да је 26. марта по подне питао генерала Боривоја Мирковића да ли су већ завршене припреме за извођење пуча: „Пошто ми је ђенерал Мирковић рекао да су све припреме извршене, ја сам саопштио одлуку; да се акција изврши у један час после поноћи 26/27. марта. Потом сам позвао начелника штаба, пуковника Савића и издао му потребна наређења...“ У психози каква је тада владала у Београду, све је то личило на плански смишљен препад чије је несметано извођење омогућавала и небудност органа власти. У 24 часа измећу 26. и 27. марта била је укинута приправност , јер су се Цветковић и Цинцар-Марковић били вратили из Беча, а кнез Павле отпутовао на одмор у Словенију.Та чињеница је врло узбудила генерала Боривоја Мирковића јер се он уплашио да ће кнез Павле са собом повести и Краља, па ће тако избацити пучистима главни адут из руку.Због тога и због још неких других ствари, генерал Мирковић је наредио да се телефонира у Двор и саопшти како се, према тобоже аутентичним подацима спрема атентат на дворски воз, па би било пожељно да кнез Павле одложи пут на неко време.Међутим, трик није упалио.Иако је примио обавештење, кнез Павле је 26. марта увече кренуо на планирани пут.Малолетни краљ Петар II остао је, међутим, у Београду. Пошто су запосели и осигурали стратегијски важне позиције у Београду, пучисти су одмах прешли на извођење политичког дела свог програма.Похапсивши Цветковића и његове министре, који су били у Београду, одвели су их у зграду Главног генералштаба.Ту је доведена и група политичара из које је требало да се формира нова влада.Неки од доведених кандидата за министре нису знали, када су их официри купили, да ли их хапсе или воде у владу. Када је генерал Симовић окупио кандидате за министре, рекао им је: “Господо, дајем вам пола сата времена да се договорите ко ће које министарство да прими, а ако се не сложите ја ћу вам прочитати.“ Када је прошло пола сата Симовић их упита: „Господо, јесте ли се договорили?“ Сви у глас одговорише:“Нисмо!“.Тада им генерал Симовић прочита распоред министарских наименовања.Нико није давао ни знаке протеста . Пучисти су покушали да и Димитрија Љотића уведу у владу: „После државног удара“, изјавио је Љотић пред Комисијом за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. „имао сам састанак са генралом Богољубом Илићем, који ми је у име пучиста понудио да уђем у владу, под условом да осудим Пакт и да се изјасним за Енглезе.Ја сам наравно то одбио, и саветовао му да нова влада прихвати Пакт и да гледа да уреди односе са Немачком, ако је то још могуће, али ми је било јасно да је рат неизбежан, јер је Симовићева влада била потпуно у рукама енглеских плаћеника, који су за туђ рачун гурнули земљу у рат и пропаст.“ Пучисти од 27. марта 1941. године непосредни су изазивачи Немачког напада и њених савезника на Југославију.Тај њихов чин био је праћен низом обмана и превара народа и земље.Прва веома крупна обмана којом су се пучисти служили јесте да је краљ Петар II са њима и да су то урадили у његово име и са његовим пристанком. Краљ Петар II, међутим, није о свему томе имао појма.Ово тврди и сам краљ Петар II у својим мемоарима.И Јаков Јовановић, касније за време рата један од водећих четничких комаданата у Црној Гори, казивао је и сам и то пред ширим кругом слушалаца, како се све ово одиграло и како је њему стављено у задатак да прочита лажну прокламацију у име краља Петра II, и да ће се тог свог чина вечно стидети.Тек касно увече, негде око 21 час, пошто се кнез Павле вратио у Београд, успео је генерал Симовић да дође до краља Петра II и да га приволи да потпише ову прокламацију, која је тог дана већ неколико пута читана на радију.Том приликом Краљ је потписао и документ, којим генералу Симовићу поверава мандат за састав већ састављене владе.По неким изворима, генеал Симовић је, по подне у 5 сати, издао наређење да се стреља кнез Павле у случају да се не покори њиховој вољи. После извршеног пуча, генерал Симовић је затражио подршку од патријарха Гаврила и СПЦ. Реако му је: „Ви сте наш патријарх и отац духовни свих нас па Вас у име краљевске владе, краља и Отаџбине и свих нас који смо извршили ово дело молим, да Ви лично подигнете оборени Крсташ барјак наше слободе и да Ви лично кажете народу и свима нама, у чему је значај овог великог историјског дана, када наш народ добива своју слободу, и Петар ступа на престо“. Патријарх је касније признао да је збуњено одговорио Симовићу, али га је похвалио и њега и све учеснике „у овом светом чину, који ми је оживео уверење да смо ми достојни наследници наших дедова и њихове јуначке борбе, и да настављамо своје дело истим правцима онде где су они стали ...“ Патријарх је, разуме се, пристао да на радију одржи од њега тражени говор. Епископима, који су га бурно поздравили, саопштио је Патријарх свој разговор са Симовићем и прочитао им говор који је био спремио за радио.Епископ Николај Велимировић је похвалио Патријархов говор и рекао, да је ово „акт национални и државни“. Епископ др Николај је био на врхунцу одушевљења. Из његових очију котрљале су се сузе низ лице.Патријарх Гаврило је у 10 часова пре подне, 27. марта, одржао свој говор на радију. Претпоставља се да руководство КПЈ није знало за припремање пуча од 27. марта, али се зна да га је обилато искористило за своје циљеве.Милован Ђилас наводи, када је Тито после извршеног пуча, 29. марта 1941. дошао у Београд осудио је „англофилске елементе и провокаторе“ за спаљивање немачке заставе и разбијање Немачког туристичког центра.Као што је познато, у то време је КПЈ била под јаким утицајем совјетско-немачког пакта. И Милован Ђилас и Светозар Вукмановић-Темпо, два водећа функционера КПЈ у Београду, признају да их је пуч од 27. марта изненадио.Темпо казује како је изашао на улицу „нешто послије осам часова“. Није знао о чему се ради, али је успут видео демонстрације“. Носили су транспаренте са натписима „Живели савезници“, „Живео Краљ“ ... Видио сам слике краља Петра . Нијесам схватио шта се догађа; од пролазника сам сазнао да су свргнути намесници и да је Краљ проглашен пунољетним, да је образована нова влада са генералом Душаном Симовићем на челу и да су у њу ушли сви шефови политичких партија који су раније сачињавали блок Удружене опозиције.Чак и Мачек...“ Ђилас је издао упутства како ће се комунисти понашати у насталој ситуацији: „Наше гледиште је било да требамо да учеств

Похожие статьи:

1941

1941

27. MART 1941.

Похожие записи

Новое на сайте